Kada govorimo o pokretu spore mode, često se zadržimo na raspravama o konkretnim koracima koje vodeći modni igrači i krajnji potrošači mogu da preduzmu kako bi osigurali pravedniju, održiviju modnu industriju. Ali šta ako smo sve pogrešno shvatili? Šta ako čak i najistaknutiji ekološki ratnici ne vide modnu šumu od silnog organskog drveća? Kejt Flečer sigurno tako misli – a kada žena koja je skovala termin „spora moda“ progovori, svi bismo trebali da je saslušamo.
Profesorka održivosti, dizajna i mode u Centru za održivu modu Univerziteta umetnosti u Londonu poznata je kao istraživač, pisac i govornik na sve teme u vezi sa sporom modom. Još važnije, ona je bila prva osoba koja je upotrebila termin koji je postao redovna odrednica u rečniku dizajna. Delimično je definisala sporu modu nasuprot brzoj modi time što je navela brzinu kao ključnu karakteristiku savremene tekstilne i odevne industrije.
Međutim, Flečer smatra da najčešća rešenja za probleme brze mode predstavljaju „tehnička pitanja“. Prelazak na organska vlakna, isplata adekvatnih nadnica i opšte poboljšanje uslova rada jesu koraci u dobrom smeru, ali ne opisuju srž onoga što spora moda zaista predstavlja. Za Kejt Flečer, spora moda podrazumeva mnogo više od usporavanja. Ideal kvalitetnije odeće, proizvedene pod fer uslovima u manjim količinama, čini polaznu tačku njene filozofije, a ne njen krajnji cilj. Ako nastavimo da kupujemo velike količine odeće – čak i fer, organskih, održivih brendova – stvarni problem neće moći da se reši. Da bismo ga zaista rešili, potrebno je da preispitamo svoj odnos prema odeći koju nosimo.
Najistaknutija teoretičarka spore mode želi da njena zamisao bude manje fokusirana na odeću i njenu proizvodnju, a više na interakciju sa njom. Mogli bismo da budemo toliko mnogo više od potrošača ako redefinišemo modu kao sve načine na koje koristimo, prilagođavamo, menjamo i održavamo odeću koju posedujemo. Ako promenimo perspektivu, prestaćemo da budemo pasivni potrošači trendova i stilova koje diktiraju brendovi i dizajneri. Umesto toga, naš spori doživljaj mode postaje aktivan i ličan, jer stalno oblikujemo svaki pojedinačni komad odeće što ga duže posedujemo i nosimo.
Pored akademskih i popularnih publikacija, projekti Kejt Flečer detaljno ilustruju kako teorija spore mode izgleda u praksi. Ona i njena partnerka istraživač Matilda Tam su za projekat Lifetimes zamolile žene da vode modni dnevnik, da odaberu i svoju omiljenu odeću i onu koju nikada nisu nosile i da zabeleže svoje navike u vezi sa pranjem veša. Dobijeni podaci pomogli su im da razviju buduće scenarije u vezi sa brzom i sporom odećom, što je stavilo veći fokus na čuvanje, odabir, nošenje i održavanje odeće.
Svi bi trebalo da preispitamo sopstvenu ulogu u životu svoje odeće, uključujući stvari koje već radimo, ali i stvari koje možemo i treba da radimo da bi ona duže trajala. Prema rečima Kejt Flečer, to je početak puta ka pravoj sporoj modi.
Image credits:
Header image: Courtesy of Kate Fletcher